JABUKA
Uzgajana & ručno ubrana na Zlatnom Bregu
Glavni adut naših plantaža je jabuka, koja se pažljivo uzgaja na 210 hektara. Ukus naše jabuke ispričaće vam najlepše priče sa Zlatnog brega. Svaki zasad je poseban, a trenutno imamo 7 veličanstvenih: veličanstvenih: ajdared, zlatni delišes, greni smit klon čelendžer, gala, crveni delišes, breburn i crveni jonaprinc.
AJDARED
SAD
Idared je američka sorta nastala 1935. godine ukrštanjem sorti Jonathan i Wag(e)ner, a u proizvodnju je uvedena 1942. godine. Visoko produktivna je plantažna sorta. Zbog krupnog i lepog ploda, dobrog ukusa i neobično dugog skladištenja plodova, vrlo je cenjena.
Idared miriše poput parfema. Hrskavo, bledo – žuto meso je sočno, fine, nežne teksture, slatko – kiselkastog ukusa i nenametljive arome. Odlična je jabuka za potrošnju u svežem stanju, za voćne salate.
Zimska sorta
Plodovi dozrevaju u prvih desetak dana oktobra.
Plodovi
Veliki do vrlo veliki (180 – 250 g), okruglog i malo spljoštenog oblika
Boja
Plodovi su temeljne žućkasto-zelene boje, umereno ili potpuno prekriveni crvenilom
ZLATNI DELIŠES
ZAPADNA VIRDŽINIJA / SAD / 1905
Zlatni delišes je poreklom iz SAD-a gde je pronađen kao sponatni sejanac 1905. godine. Rasadnik braće Stark otkupio je licencu za ovu sortu pa možemo reći da je od tada u redovnoj proizvodnji. Ova sorta i danas predstavlja jednu od najznačajnijih sorti jabuke u svetu. I stvarno, pravo je zlato pronašao na brežuljcima Zapadne Virginije tog posebnog dana. “S ovom jabukom u ruci ne možete biti sigurni da li pijete šampanjac ili jedete jabuku!“, oduševljeno je izjavio Stark. Od tada pa sve do danas, ova je jabuka stekla zavidnu popularnost među potrošačima te se uzgaja u svim glavnim, toplim uzgojnim područjima svijeta.Plodovi Zlatnog delišesa su srednje krupni do krupni. Oblik im je pravilno zarubljeno kupast. Sa tankom i osetljivom pokožicom zbog čega je posebno važno pažljivo rukovanje prilikom berbe i manipulacije. Boja pokožice je zelena koja u punoj zrelosti prelazi u zlatnožutu. Meso ploda je svetložuto, čvrsto, sočno i slatko nakiselo.
Zimska sorta
Plodovi dozrevaju od sredine do kraja meseca septembra
Plodovi
Srednje veliki do veliki (150-220 g), konusnog oblika
Boja
Temeljna zelenožuta boja u vreme berbe čuvanjem postaje žuta.
Očekivano je da će i u narednim decenijama ova sorta zauzimati značajno mesto na tržištu ovog voća.
Greni Smit klon Čelendžer
ZAPADNA VIRDŽINIJA / SAD / 1905
Možda najprepoznatljivija od svih jabuka i sigurno jedna od najpoznatijih, Granny Smith jedan je od najslavnijih izvoznih proizvoda Australije. Otkrivena je u Australiji 60 – ih godina 19. veka. Pretpostavlja se da je slučajni hibrid evropske divlje i domaće jabuke. Gospođa Maria Ann Smith, koja ju je pronašla, otkrila je da je jabuka višenamenska, odnosno odlična kako za kuvanje tako i za potrošnju u svežem stanju. Novu je sortu nazvala Granny Smith te je zaslužna za širenje njene popularnosti. Do 60-ih godina 20. veka Granny Smith je postala sinonim za jabuku. Ova pomalo neobična jabuka privlači oko svojom bojom trave, dugo se čuva, te ima svestranost, koju potrošači vole.Ima značajno mesto na tržištu pre svega zahvaljujući atraktivnoj izrazito zelenoj boji
Ukus je naglašeno kiselkast. To je hrskava jabuka, tvrdog, sočnog mesa bele boje i vrlo oštrog ukusa.
Zimska sorta
Dozreva u drugoj dekadi meseca oktobra.
Plodovi
Krupni do vrlo krupni (200 – 250 g), okruglasto – konusnog oblikaTemeljna tamno zelena boja, boja trave, koja dozrevanjem postaje svetlija.
GALA
Novi Zeland
Ova izuzetno atraktivna jabuka dolazi sa Novog Zelanda, a dobijena je ukrstanjem sorata Golden Delicious (Zlatni Delišes) i Kidd’s Orange Red – vrlo obećavajući početak! Kada ju je probao, reditelj Gospodara Prstenova Piter Džekson tražio je isključivo ovu sortu za celi filmski set.To je vrlo aromatična jabuka. Plodovi su simetrični, okruglasto konusnog oblika. Po krupnoći plodovi su sitni do srednje krupni. Osnovna boja plodova je zelenkasto-žuta dok je dopunska boja narandžasto crvenkaste nijanse, karakteristično raspoređena u pramenovima. Meso ploda je beličasto-žute boje, sočno, čvrsto, aromatično i slatko.
Danas Gala predstavlja sortu čija popularnost iz godine u godinu raste.
Jesenja sorta
Plodovi dozrevaju od kraja avgusta do početka septembra.Plodovi
Mali do srednje veliki (150-180 g), okruglasto – konusnog oblika, glatke površine, podjednake veličineBoja
Temeljna je žuta s pramenovima crvenila na sunčanoj strani.Savršena za najrazličitije prilike, od kuvanja i zamrzavanja do konzumacije u svežem stanju, pravljenje pita, užina i deserta.CRVENI DELIŠES
SAD
Red Delicious jedna je od najpoznatijih američkih sorti jabuka i spada u vodeće svetske sorte u strukturi proizvodnje. Red Delicious i Golden Delicious u samoj osnovi različite su sorte, iako dele slično ime i određene zanimljivosti (obe su nastale u SAD-u krajem 19. veka., imaju zanimljivu istoriju, pripadaju slatkim sortama). Crveni Delišes intenzivno se uzgaja u modernim nasadima i ima mnogo potomaka, od kojih je Fuji potencijalno najzanimljiviji.Ova sorta je karakteristična i po velikom broju klonova koji se karakterišu različitom bujnošću, ali i stepenom obojenosti plodova.
Ukus je istovremeno sladak i umereno blag sa hrskavim i sočnim mesom, visokim sadržajem šećera i niskim procentom kiseline.
Plodovi su veliki do vrlo veliki (180 – 250 g), izduženo konusnog oblika, s jako izraženim “rebrima“ na čaški.
Jesenja sorta
Plodovi
dozrevaju u prvoj polovini septembra.
Boja
Temeljna boja je zelenkasto žuta, s oko 70% površine prekrivene intenzivnom crvenom bojom.
BREBURN
ZAPADNA VIRDŽINIJA / SAD / 1905
Breburn je relativno nova sorta na našim prostorima iako se ne radi o novoj sorti. I ova sorta poreklom je sa Novog Zelanda a poznata je još od 1950 godine. Popularnost Breburna raste iz godine u godinu kako na tržištima Evrope tako i kod nas, iako treba reći da kod nas ta popularnost kaska u odnosu na ostale zemlje Evrope. S oko 300.000t godišnje proizvodnje čini oko 2,5 % proizvodnje u EU.* U našim voćnjacima se još uvek sreće u znatno manjoj meri, ali je primetno povećanje površina pod ovom sortom. Ova sorta posebno je interesantna na tržištima Zapadne Evrope. Možemo reći da se kod nas kupci tek upoznaju sa ovom sortom, ali je primetno da joj popularnost raste poslednjih godina pa treba očekivati porast tražnje u narednim godinama.Stablo je srednje bujno, jako dobre rodnosti. Breburn nije sklon alternativnom rađanju.
U našim uslovima ova sorta sazreva polovinom oktobra meseca.
CRVENI JONAPRINC
ZAPADNA VIRDŽINIJA / SAD / 1905
Plod je krupan ili vrlo krupan. Ova sorta ostvaruje visoke prinose. Koža ploda je sjajna, glatka, 95 do 100 % prekrivena je sa intenzivnom, crvenom bojom, čak i u osenčanoj strani stabla. Red Jonaprince ima više šećera i tvrdoće od ostalih Jonagolda. Meso ploda je vrlo čvrsto, hrskavo, krem-zelene boje, kiselo-slatko, mirisno s visokim okusom . Plod dobro podnosi skladištenjeBRESKVA & NEKTARINA
Sočni potpis Južnog Banata
Na više od 50 hektara voćnjaka uzgajamo devet različitih sorti breskve i nektarine: red heven, samerset, fayet, sunkrest, royal glory, big top, stark red gold, caldesi 2000, rita star.
Posebno se izdvajaju stark red gold, sankrest i fayet, kao sorte sa najvećim prinosima. Iako nisu simbol Južnog Banata, ovi sočni plodovi čine neizostavan deo našeg voćarskog Edena. Nije teško pasti u iskušenje i probati svaku sortu, jer je svaki ukus priča za sebe.
BRESKVA ROJAL GLORI
SAD
Stvorena je u SAD-u. Sazreva 5 dana pre Redhevena. Stablo je bujno i vrlo rodno. Rađa redovno i obilno. Cveta srednje rano. Relativno je osetljiva prema prolećnim mrazevima. Plod je krupan, prosečne mase 160-180g, pretežno okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta, a dopunska intenzivno crvena prekriva 80-100% površine ploda. Meso je žuto, čvrsto, prijatnog ukusa. Srednjeg kvaliteta. Ovo je tipična glođuša. Odlične je otpornosti na manipulaciju i transportabilnost.BRESKVA RED HEVEN
SAD
Plod srednje krupan do krupan, okrugao pokožica srednje maljava, intenzivno žuta, sa sunčane strane jarko crvena. Meso je žuto, srednje čvrsto, sočno, vrlo ukusno, odvaja se od koštice. Dobro podnosi transport, pogodna za stonu potrošnju i industrijsku preradu. Vreme zrenja kraj VII meseca. Stablo je umereno bujno, srednje faze cvetanja, zbog obilnog rađanja stablo ne može mnogo da se razvije. Osetljiva je na lisne vaši, breskvinog savijača i tafrinu. Ima obilnu rodnost, često prerodi, obavezno je proređivanje plodova. Dobro je zastupljena, a i dalje se širi. Ima nešto veći sadržaj kiseline u plodu, pa je dobra za sokove.BRESKVA SANKREST
SAD
Hibrid nastao ukrštanjem sorti Alamar x Gold Prah. Priznata je 1959. godine (USDA, Fresno, Kalifornija). Stablo je srednje do veoma bujno. Sorta koja daje visoke prinose i do izvesne mere dobro podnosi niske temperature.
Bere se: (+18) dana posle sorte REDHEVEN.
Plod: Krupan, okruglastog oblika, osnovne narandžasto - crvene boje prekrivene sjajnom crvenom na oko 80 %, malo prekrivena finim dlačicama; meso je intenzivne žute boje sa crvenim prugama uz košticu, čvrsto i otporno, ugodnog ukusa, koštica se odvaja od mesa.
BRESKVA FAJET
SAD
Nastala je u SAD, kao rezultat kompleksne hibridizacije. Za sortu je priznata 1966. godine, a stvorena je u USDA, Fresno, Kalifornija. Ovo je sorta veoma kasnog vremena zrenja. Stabla su srednje bujnosti. Redovno i veoma dobro rađa.
Bere se: (+32) dana posle sorte REDHAVEN.
Plod: Vrlo krupan, okruglastog oblika s izraženom brazdom, slabo prekriven finim dlačicama i s visokom zastupljenošću dopunske crvene boje preko osnovne žute; meso je žute boje, blago crveno oko koštice koja se odvaja od mesa, vrlo čvrsto i odličnog kvaliteta.
BRESKVA SAMERSET
SAD
Poreklo: Stvorena u SAD, u proizvodnji od 1965. godine.
Sazreva: U III dekadi IX, oko 60 dana posle redhevena.
Osobine biljke: Stablo je srednje bujno. Cvet je ružolik. Dobre je rodnosti.
Plod: Krupan do vrlo krupan (oko 200g), okruglasto izduženog oblika. Osnovna boja je žuta, a dopunska crvena, raspoređena sa sunčane strane, prekriva oko 20-30% površine ploda. U kontinentalnom rejonu je slabije obojena. Meso je žute boje sa crvenilom oko koštice, čvsto, sočno.Visoko kvalitetna je sorta, kalanka. Koristi se za potrošnju u svežem stanju.
Ocena: Spada u vodeće sorte. Zbog kasnog sazrevanja, pogodnija je za gajenje u toplijim područjima, gde postiže i bolju obojenost plodova.
Nektarina Rita Star
SAD
Poreklo: Stvorena je u SAD.
Karakteristike ploda: Plod je srednje do krupan, loptast.
Boja: osnovna boja je žuta pokrivena na oko 50 % crvenom bojom, meso je žuto fine teksture, sočno i ukusno. Vreme sazrevanja: zri sredinom treće dekade juna meseca.
Nektarina Big Top
SAD
Big-Top je vrsta nektarine koja sazreva početkom jula. Big-Top je slične težine kao i Caldesi, prosečna težina je oko 160 grama. Koža (spoljni deo) dominantna je tamno crvena, može se reći bordo boja, dok je meso(unutrašnji deo) žute boje. Njeno cvetanje je u intervalu od zadnje nedelje marta do kraja prve nedelje aprila. Ima odličan, slatki ukus.Nektarina Kaldezi 2000
Italija
Stvorena je u Italiji (Firenca). Nastala je ukrštanjem sorti: Stark Redgold x Snowqueen. U proizvodnji je od 1984. godine.
Sazreva u prvoj polovini jula.
Stablo je bujno i vrlo rodno. Rada obilno i redovno. Cvet je zvonolik. Cveta srednje rano. Samooplodna je.
Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase oko 180 g, ovalnog oblika. Pokožica je kremkaste osnovne boje, a dopunska intenzivno crvena prekriva 70-90% površine ploda.
Meso ploda je belo, sa izraženim crvenilom oko koštice. Sočno je, fine teksture, ukusa i arome. U punoj zrelosti meso se odvaja od koštice (polukalanka). Koštica je krupna, izduženog oblika.
Slabe je transportabilnosti i manipulativnosti.
Nektarina STARK REDGOLD
SAD
Stablo je slabije bujnosti u odnosu na ostale sorte breskve i nektarine. Dobro rađa i pouzdana je u pogledu redovnog plodonošenja. Sazreva početkom avgusta. Plod je okruglog / ovalnog oblika, intenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, dobrog kvaliteta. Meso se odvaja od koštice. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe.GROŽĐE
Vinski pečat Bele Crkve
Čokoti dokle vam pogled seže...na 35 hektara prostiru se vrhunske sorte za crvena vina, kao što su burgundac crni, muskat hamburg, viktorija i moldova. Zasadi vinove loze prostiru se na 35 ha i to sorta za vrhunsko crveno vino burgundac crni na 5,0 ha, a na ostalim površinama sorte stonog grož_a i to muskat hamburg na 20,5 ha, viktorija 4,0 ha i moldova na 1,2 ha. Starost zasada se krece od 7 do 26 godine. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima i brojnim problemima sa prouzrokovacima bolesti, godinu 2016. su obeležili: muskat hamburg (2010.) - prinos 19 t/ha, zatim viktorija (2010.) - prinos 14 t/ha i crni burgundac (2007.) - prinos 10 t/ha.
STONE SORTE – VIKTORIJA
RUMUNIJA
Vinova loza stone sorte Viktorija je nastala u Rumuniji ukrštanjem sorata Cardinal i Afus Ali.
Grozd je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr., zrno je krupno, cilindrično eliptično, boje zeleno-žute, ukus neutralan. Pokožica je srednje debljine, meso hrskavo sa dve semenke, skladnog i ugodnog ukusa. Victoria je vrlo rodna stona sorta grožđa, odlično podnosi transport i manipulaciju, stoga je dobra za sve načine proizvodnje.
Vreme zrenja: Kraj VII meseca
STONE SORTE – MOLDAVA
MOLDAVIJA
Vinova loza stone sorte Moldava je međunarodni hibrid najomiljeniji među crnim sortama.
Grozd je srednje rastresit, krupan, bobice su krupne, jajaste, tamnoplave boje. Imaju debelu pokožicu koja se lako odvaja od mesnato sočne pulpe.
Ukus grožđa je neutralan, osvežavajući.
Odlikuje se otpornošću na većinu prouzrokovača bolesti. Uspešno se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima. Zahteva kratku i mešovitu rezidbu.
Vreme zrenja: Polovina IX
STONE SORTE – MUSKAT HAMBURG
ENGLESKA
Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Muskat Hamburg.
Masa grozda dostiže 400 g.
Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pepeljkom.
Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa.
Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove.
Vreme zrenja: Polovina IX meseca
Crni burgundac
ENGLESKA
Pinot crni je grožđe tanke kožice, stoga je laganog tela i svetlije boje. Zahteva stalnu negu i nadzor, posebno zbog osetljivosti na bolesti. Kako bi se dobilo dobro vino, potrebno je smanjivati urod. Rano zri, te nije pogodno za izrazito toplu klimu.
Aroma ovog vina je jako zavisna o području u kojem se uzgaja grožđe, a najpoznatija vina dolaze iz Burgundije. Iz tog razloga se često naziva i crnim burgundcem.
Vreme zrenja: Polovina IX meseca